Онај без кога се (не) може
Већ је прошла година дана како смо покренули иницијативу за промене у Предузећу које би довеле по побољшања функционисања и елиминисања бројних неправилности које су негативно утицале на многе сегменте у БВК, поготово на положај запослених.
У том смо контексту сматрали да посебну, па и највећу одговорност сноси Светозар Веселиновић, као први човек Предузећа.
И после многобројних покушаја да му укажемо на потребу да се функционална и кадровска решења измене, можемо рећи да је остао нем и, имамо утисак, потпуно незаинтересован. Као да је имао неке личне, посебне приоритете који са интересима Предузећа готово нису имали додирне тачке. Премда смо свесни чињенице да су се одређене околности промениле и да се реалан маневарски простор за деловање Директора сузио, били смо запањени следећим чињеницама.
Као прво, Веселиновић је показао потпуну незаинтересованост за штетне последице које су настајале услед одређених пословних потеза. У потпуној посвећености циљу да задовољи своје, налогодавце и менторе, показао је апсолутну спремност да се не обазире на законске принципе и процедуре. И треће, а то је већ ствар његовог личног склопа, није имао никакав проблем са флагрантним кршењем постигнутих договора и неодржавањем датих обећања. Није дакле, нелогично што смо у обиљу предложених мера и постављених захтева, приоритет дали и неопходности подношења његове оставке, као предуслову да се уопште може кренути са мртве тачке у решавању проблема који су се само гомилали.
После дугог и мучног ћутања и избегавања одговорности, Светозар Веселиновић се коначно одлучио да активни статус замени пензионерским и уклони озбиљну препреку ка почетку какве-такве консолидације стања. Али-не лези враже… Светозар је провидном и предвидивом кадровском еквилибристиком постављен за председника Надзорног одбора Предузећа, ставивши свима до знања да има још недовршеног посла. Каквог-то знају само они који сматрају да је неопходан, а колико добра може својим чињењем донети-боље и да не помињемо. Јер ако смо, као предузеће, дошли на то да се без оваквих не може, онда су водоводска струка и систем руковођења спали на најниже могуће гране.
Додамо ли уз то, да у Надзорном одбору запослене заступа Саша Радојчић, постаје јасно да главни управни орган напросто нема никакав легитимитет. Радојчић је, наиме, изабран на дато место уз потпуно кршење Закона о јавним предузећима на предлог Извршног одбора-што је недопустиво. Руку на срце, он чак није ни ТО- како је представљен, већ је директно наметнут и делегиран од стране Светозара Веселиновића. Више је него очигледно да је ова квазизаконита и квазидемократска фарса у ствари, чисто изругивање закону и демократској процедури а у циљу континуитета са Светозаровим руковођењем- о коме смо већ рекли све најгоре. Светозар најбоље зна коме такав начин вођења Предузећа одговара… као што и зна коме он лично подноси рачуне и од кога прима налоге. И овде не мислимо на јавну комуникацију са Градском управом већ на ону сакривену од очију јавности. Свима, а верујте-нама поготово је јасно да овакво дилетантско „шминкање“стања ни на који начин није одговор на одавно изнете примедбе и захтеве. Сматрамо да-нити је Светозару Веселиновићу на било који начин место у управљану Предузећем, нити Надзорни одбор у ОВОМ и ОВАКОМ саставу може да функционише на прави начин.
У том ћемо смислу предузети све неопходне мере да се стање хитно промени.