Поштовани моји синдикалци…
Били смо једни уз друге и у тешким и у оним мало лепшим временима. Ја са вама и уз вас више од четврт века, и ни једног тренутка нисам имала дилему да сам са правим људима и на правом месту. И сада, када после нешто више од 40 година рада у БВК, од 01.10. одлазим у пензију, имам потребу да кажем да ми је била част и задовољство што сам била део тог „тима“ и да Вам се најискреније, и од срца, захвалим на свему, на свакој подршци, на свакој помоћи, на сваком лепом дружењу и на свему што сте чинили и чините како за чланове нашег синдиката тако и за све раднике ЈКП БВК.
Остајте ми у здрављу и не посустајте и никад не одустајте!
Смиља (Парушић) Мрђеновић 🙋
Драга и поштована Смиљо,
Велико је задовољство наше да си свих ових година била уз нас и са нама, баш онако како и сама описујеш ,,тешка и мало лепша времена“.
Надамо се да смо оправдали твоје поверење. На жалост мало је тако искрених чланова. Не заборави да смо ту за тебе без обзира што одлазиш у заслужену пензију.
Од срца ти желимо срећу и добро здравље.
Твој Независни синдикат
