Кратак осврт на минули рад Надзорног одбора ЈКП БВК

Већ смо, у много наврата, коментарисали важећи Закон о јавним предузећима, закључивши да наш највећи проблем који из истог проистиче, лежи у чињеници да су запослени односно репрезентативни синдикати онемогућени да делегирају своје аутентичне представнике у Надзорни одбор Предузећа. Сматрамо да је оваквом променом у сфери јавног сектора учињен велики корак у назад у демократском чак и цивилизацијском смислу. Напросто је дата правна и законска подршка партизацији и централистичком руковођењу.

Делегирањем Богдана Влаховића и Свете Трифуновића, од стране градске власти били смо колико-толико задовољни сматрајући да ће као људи богатог искуства и заокружене каријере, бити имуни на дневно-политичке захтеве одређених интересних група. Међутим-преварили смо се! Ова два ветерана су показала доследност и истрајност искључиво у мање битним и неспорним стварима а сваку  „двосеклу“ ситуацију су  разрешавали по вољи налогодаваца а у маниру правих партијских послушника. Само ћемо успут поменути и трећег члана Надзорног одбора-нашу донедавну колегиницу која је званично представљала запослене а суштински је искључиво била посвећена спровођењу интенција пословодства, НИЈЕДНОМ се не сетивши ко ју је, макар  формално, делегирао у наведени управљачки орган. Притом је све време од стране двојице старијих колега била третирана као потрчко и помоћно лице…али то је пре свега њен проблем. Светлану Станојевић у даљем тексту нећемо  апострофирати јер док Влаховић и Трифуновић  пате од озбиљног недостатка професионалног и људског интегритета..колегиницу Светлану карактерише тотални недостатак истих…Додуше-наша каснија сазнања о необјашњиво високом износу дохотка који је примала целу ствар  мало боље појашњавају. Такође, занимљиво звучи и податак да је поменута бивша колегиница упркос чињеници да је учешћем у социјалном програму остварила право на отпремнину у завидном износу, наставила да, мимо закона, и даље ради у предузећу и остварује, за наше прилике, енормно високу зараду.

Хронолошки гледано, први доказ тоталне несамосталности овог стручног двојца, Трифуновић-Влаховић, искрсао је приликом смене Драгослава Булатовића-како са места извршног директора, тако и са функције члана Надзорног одбора. Не само да су ове смене спроведене без објашњења, уз немушти наговештај да је то „одлука града“ већ је на његово место у Надзорном одбору постављена поменута колегиница, нормално-мимо законске процедуре. Доајени су изразили жаљење, истакли одличну сарадњу и продужили даље, без намере да затраже барем објашњење од оног ко их је и делегирао.

Посебно је упечатљиво деловала реакција „двојца“ на чињеницу да Предузеће  подиже врло озбиљан кредит који је намењен санацији техничко-технолошких приоритета а првенствено реконструкцији погона „Макиш 1“. Фигуративно речено-понекад се дешавало да се Надзорни одбор задржи и по пола сата због чињенице да се презентирани подаци не подударају „у тринаест динара“. У наведеном случају ови стручњаци нису нашли за сходно да потроше ни један минут за кредит од „тринаест милиона Евра!!! “За њих је то била ствар поверења“.

Пошто се кредит, како смо и очекивали, показао непримењивим у наведеном облику, због недостатка техничких предуслова Надзорни одбор је онако успут, на телефонској седници,  део кредита преусмерио и тиме на неодређено време пролонгирао најважнију ставку-наведену реконструкцију „Макиша 1“. Не треба ни истицати да ћемо последице оваквих одлука сви ми сносити у годинама које долазе.

Узгред да поменемо нешто што ће се тек експонирати као огроман проблем а што ниједна досадашња управљачка гарнитура није смела да покрене. Ради се о огромним потраживањима које Предузеће има према ЈКП „Инфостан“. Ова ставка не само да се не решава већ се износ, напротив, кумулативно повећава. Упркос нашим упозорењима, Надзорни одбор није смогао ни жеље ни храбрости да ово питање покрене..барем да га пред градске власти изнесе!

Почасно место на листи донетих одлука Надзорног одбора ипак заузима одлука о томе да се са aктуелним Генералним директором потпише уговор о даљем обављању посла, упркос чињеници да навршава 65 година живота, што је, по Закону о одређивању максималног броја запослених у јавном сектору  АПСОЛУТНА горња граница преко које нема изузетака. Свесни чињенице да је правна регулатива апсолутно против оваквог поступка, а изложени притиску, алиби су пробали да нађу у препоруци ресорног секретаријата у тези како је наведени Закон привремено суспендован-премда свесни да то нема никакве везе са конкретном одлуком. На крају су се позвали на УСМЕНУ препоруку предсеника Скупштине града!!! Е-па ту су барем јасно ставили до знања који и какви аргументи стоје на врху њихових приоритета!!! Да не заборавимо-подршку у доношењу ове одлуке пружио им је новоизабрани члан, тзв. „представник запослених“ Александар Радојчић. Ова чињеница не изненађује јер поменути колега , иако формално предложен од стране самосталног синдиката, у ствари заступа генералног директора који га је и делегирао!!! Надзорни одбор–то је на част синдикалном руководству а на размишљање њиховом чланству!!!

Да резимирамо наведено… Сви ми живимо у реалном свету… Свесни смо да је реалност далеко од идеалног.чак и да је далеко од законом прописаног… Али напросто је нужно подвући негде црту, обележити границу преко које партијски, лични интереси не могу  да прођу и обесмисле  оно што је професионално, морално, у крајњој линијји-ЗАКОНИТО!!! Неспорно је да је постојећи Надзорни одбор предузећа показао тотално одсуство воље и неспособност да ради на начин који наведене вредности НЕ КОМПРОМИТУЈЕ!!! Нема те политике и тог утицаја који може дати оправдање оваквом флагрантном кршењу законских аката и процедура, који може бити алиби за негацију струке и одговорности а исказивање беспримерног полтронства покорности!!!

Обзиром на све то-хитна и неопозива оставка је минимум који од чланова Надзорног одбора захтевамо и очекујемо. Њихово понашање и деловање им напросто не оставља ниједан други начин као могућ и иоле частан!!!